VELJKOVA SRBIJA POKAZALA ZNAKE ŽIVOTA: Protiv Holandije je bilo bolje, nego protiv Grčke, ali... Evo, šta nam nedostaje!
Dodajte Kurir u vaš Google izborFudbalska reprezentacija Srbije doživela je dva bolna poraza na startu Lige nacija.
Identičnim rezultatom u Beogradu, Srbiju su savladale selekcije Grčke i Holandije. Oba puta bilo je 2:1 za naše protivnike.
Svaki početak je težak
Kada se sagledaju obe utakmice, deluje da je Srbija izgledala znatno bolje protiv Holandije, nego protiv Grčke. Posebno sa taktičke, te trkačke i voljne strane samih fudbalera. Nekako su izabranici selektora Veljka Paunovića protiv Holandije bili više motivisaniji, nego što je to bio slučaj u meču sa Grcima.
Neko će reći, svaki početak je težak. Jeste, nema dileme, posebno kada je Veljko Paunović u pitanju, pritisak koji ima na sebi od strane javnosti i publike, plus kvalitet igračkog kadra sa kojim raspolaže. Srbija nije bila loša protiv Holandije. Igrači su imali perfektan pristup utakmici, posebno kada su gubili. Ukoliko selektor Paunović u narednim utakmicama uspe da sve pozitivne elemente, počev od ponašanja igrača, do taktičkih rešenja na terenu, dovede na viši nivo, deluje da će Srbija igrati znatno bolje.
Dosta nelogičnih stvari
Sigurno je Veljko Paunović video mnogo toga protiv Grčke i Holandije, ono što će mu koristiti za naredne utakmice, posebno za mečeve u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Opet, ima tu prilično nejasnih stvari za javnost, koje će selektor morati da reši u narednom periodu. Posebno što se tiče izmena i uvođenja igrača sa klupe.
Srbija je protiv Holandije delovala solidno. Odbrana sa Strahinjom Pavlovićem i Srđanom Babićem bila je korektna. Ali... Nemanja Gudelj na mestu desnog štopera - prilično diskutabilna odluka, verujemo i iznuđena, jer da su Nikola Milenković i Veljko Milosavljević zdravi, izvesno je da bi neko od njih dvojice bio na tom mestu kao treći u liniji, mada to nije formacija koju selektor Paunović baš voli da igra. Ali, opet, treba reći da se prilagođavao protivniku i da je to bilo logično rešenje da reši brze prodore i pas igru Holanđana kroz sredinu.
Bokovi, kuku majko
E, sad, bokovi. Tu je bilo dosta problema. Kako na desnoj, tako i na levoj strani. Činjenica je da Kosti Nedeljkoviću nedostaju utakmice, te da se Strahinja Eraković prilično mučio uz desnu aut liniju. Posebno kada mu je rival u drugom delu bio Ruben Van Bomel, brz i nepredvidiv fudbaler. Prava je šteta što na spisku nije bilo Ognjena Mimovića, deluje da bi on mogao itekako da pomogne, u obe utakmice. Na levoj strani, Aleksa Terzić nije bio na potrebnom nivou za ovu utakmicu. Napravio je nerezonski penal i tako pomogao protivniku da dođe do prednosti, iako je nije zaslužio. I tu Veljko Paunović nije imao rešenje za zamenu, jer je to za Srbiju deficitarna pozicijama godinama unazad, posebno otkada se u junu povredio Adem Avdić. Golman Vanja Milinković-Savić branio je odlično, imao nekoliko sigurnih intervencija.
Vezni red uopšte nije bio grdan, što bi narod rekao. Sergej Milinković-Savić i Aleksandar Stanković lepo su se dopunjavali. Prvi je znao šta hoće sa loptom, bio solidan u defanzivi, dok je fudbaler Intera pokazao izuzetan kvalitet u igri bez lopte, gde je uvek bio na rpavom mestu i tako sprečavao Holanđane da krenu u neke akcije koje su unapred spremili po automatizmu. Saša Lukić bio je solidan, deluje da ga je rani žuti karton presekao i da je posle toga morao da se čuva, kada su startovi u pitanju. Srbija je ulaskom Dušana Tadića dobila širinu i znatno više rešenja u napadu, što su potvrdili i sami Holanđani. Vidi se da njegovo prisustvo kako na terenu, tako i u svlačionici koristi ovom timu.
Pritisak, onda ideš na sigurno
Ostaje enigma ulazak Nemanje Maksimovića, iako je javnost očekivala da konačno vidi Stefana Džodića, ako je Veljko Paunović već pre utakmice otpisao Vasilija Kostova i nije ga skidao za ovaj meč. Obojica su mladi igrači, Džodić prilično snažan, Kostov izuzetno brz, pa deluje da su mogli itekako da budu iznenađenje za holandski vezni red. Neko će reći da se čovek prirodno, kada je pod pritiskom povlači na sigurno, a Paunoviću su očigledno sigurni igrači koje poznaje od SP na Novom Zelandu 2015.
Bokovi, bokovi... Kako u defanzivi, tako je škripalo i u ofanzivi. Andrija Živković jednostavno nije mogao bilo šta da uradi protiv Mikija Van de Vena. Bio je inferioran u tehničkom, ali i fizičkom smislu, bez obzira na veliki motiv. Bila je to verovatno njegova najlošija utakmica u reprezentaciji. S toga i čudi, zašto selektor Veljko Paunović u dve utakmice ni minuta nije dao Lazaru Samardžiću. Možda je tu stvar i fizičke spreme, možda će u predstojeća dva meča Samardžić dobiti poverenje. I na ovoj poziciji muku mučimo i prava je šteta što talentovani Lazar Jovanović nikako ne može da reši svoje bubice u glavi, jer deluje da bi svojom brzinom bio od velike koristi A timu.
Jović kao faktir "iks"
Na levom boku u prvom poluvremenu Aleksa Terzić imao je širok manevar, gde u napadu, s obzirom na defanzivne zadatke nije mogao da pomogne. U drugih 45 minuta videli smo Filipa Kostića. Ni on nije mogao da probije, da zapreti. Jedino što je uradio bio je onaj lep udarac pred kraj utakmice i prava je šteta zašto nije bio malo precizniji, jer je mogao da završi tamo gde treba. I na levom krilu nam nedostaje rešenje. Delovalo je da bi protiv Holandije bilo prostora za Mihajla Cvetkovića, ali nije dobio priliku. I ovo je mesto gde je mogao da zaigra Vasilije Kostov, eventualno Andrija Maksimović koji nije dobio ni poziv.
U napadu Srbija je počela sa Dejanom Joveljićem, ali je on sve vreme koje je proveo na terenu bio odsečen od saigrača. Ništa nije mogao da uradi protiv fizički dominantnijih štopera Holandije Virdžila Van Dajka i Jana Paula Van Hekea. Ulazak Luke Jovića odmah je doneo pogodak, a snažni centarfor je još jednom potvrdio da se nalazi u odličnoj formi. Šteta, što još neke prilike nije iskoristio da zatrese i po drugi put mrežu Holanđana. Nedostaje Dušan Vlahović, ali koga nema, bez njega se može i mora.
Minhen, pa Ajndhoven
Srbiji predstoje još dve utakmice u ovom septembarsko-oktobarskom ciklusu Lige nacija. Prva je u četvrtak 1. oktobra, u Minhenu protiv ranjene Nemačke, koja je neplanirano doživela poraz od Grčke (0:1) u Augzburgu. Selektor Jirgen Klop izvešće drugačiju igračku postavu protiv Srbije, to je najavio dve nedelje ranije.
Jasno je da Paunovića i srpske fudbalere očekuje težak meč, znatno teži od ona dva iz Beograda. Ali, na muci se poznaju junaci. Posle toga, 4. oktobra sledi gostovanje Holandiji u nedelju, u Ajndhovenu. Ako bi se desilo, da makar jedan meč Srbija završi neporažena, bio bi to veliki uspeh za selektora Veljka Paunovića i igrače.